Radmila Savićević je rođena 1926. u Kruševcu, kao Radmila Milenković. Majka Cana je bila samohrana krojačica, a osim Radmile imala je i dva sina. Jednom prilikom, glumica je istakla da je je svoj optimizam i vedar duh nasledila upravo od nje.
– Optimizam nosim u sebi i nasledila sam ga verovatno od majke. Smeh je sreća, zdravlje i svim ljudima bih preporučila da se smeju kad im je najteže. Ispričaću vam nešto… Bila sam mlada, tek sam se udala. Moja svekrva Ljubica, prostirala je veš koji je sama oprala. Zimsko vreme, sneg, konopac se pokida i sve pade. A ona je stajala i smala se. A morala je sve iz početka da uradi. Eto, to su iskustva, koja se valjda i godinama stiču i nose u sebi – rekla je glumica za Blic davne 1997. godine.
Iako odrasla sa jednim roditeljem, kaže kako je u kući “bila gužva”. Ipak u više navrata je isticala kako je imala srećno i bezbrižno detinjstvo. Upravo iz nevine dečje igre (a umetnost je iz igre i nastala) zavolela je glumu. Tako je u intervjuu otkrila zanimljivu anegdotu o “osnivanju” svog pozorišta:
– Osim putera i šljiva, volela sam da se igram pozorišta, volela sam da se bijem sa dečacima, da pravim ‘kostime’. Recimo, jednoga dana sam uzela od mame veliki komad prave svile i stuštila se u dvorište, otvorila vrata od obora i isterala ‘tamnošnje’ prase. Zatim sam okačila svilu i, pozorište je bilo gotovo… Bilo je tu i baleta i komedija i tragedija, u haljinama od papira i krunama ‘od zlata’. (Male novine, Sarajevo, 22. 2. 1981.)
View this post on Instagram