Stalno mi je govorio kako je vruce dok je rukom prelazio… Kad sam bila mala, mozda 8-9 godina, zivela sam na selu i imali smo jednu trgovinu koja je udaljena otprilike 2km od nase kuce. Jednog leta sam isla
do trgovine po sladoled, bila sam obucena u šorcu i majici i kad sam se vracala jedan covek u crnom dzipu je stao pored mene i nagovarao me da udem. Srecom nisam bila daleko od kuce i inzistirala sam da idem peske, u jednom trenutku sam ušla i taj čovek je stavio ruku preko moje b.ti.e i govorio je kako zna
moga tatu i kako je vru.e, a on svakako mora ići u tom smeru pa šta fali da me odveze. Toliko sam se poplašila da sam izašla iz đžipa tada i sada kad razmisljam o tom hvata me jeza jer ko zna gde sam mogla biti i da sam ostala u auto bi li sad uopštee bila živa. Još mu pamtim lice.
Toliko mi je žao jer se drug naljutio na mene jer ga nisam uzeo za kuma na vjenčanju. Bili smo godinama bliski, o svemu pričali, bio mi je poput brata. Jednostavno situacija i okolnosti su bile takve da je sve bilo na frku i išli smo svi linijom manjeg otpora i na taj način da bude sve i svima lakše, kum mi je na kraju bio lik koga sam jedva poznavao i s kojim sad imam kontakt samo radi reda. Smatram da kumstvo ništa ne znači, kum može biti ko god i poslije svako na svoju stranu, što se iz mog slučaja baš vidi. Žao mi je što je to njeg toliko pogodilo, volio bih da mi može doći sa svojom djevojkom da se njih dvoje i moja žena i ja fino družimo, zezamo, smijemo. Ali eto..