Prvo sam se davala mnogo na poslu, onda sam skapirala da to nije rešenje… Tek sa 30 sam skontala da se na poslu treba praviti glup, da takvi najbolje prođu. Na prvom poslu sam se isticala, stalno davala neke
ideje, ostvarivala značajno bolje rezultate od ostalih, i ništa nisam postigla. Svi smo radili za istu platu, i ja i ona što pije kafe po ceo dan i ona što ništa ne stiže pa sam ja i njen posao radila. Kad mi pukao film, dam otkaz i pređem u drugu firmu. Sad se pravim glupa i nesposobna, tri dana radim nešto što mogu da
završim za 3 sata realno, pitam sto puta i za najmanju sitnicu, i na poslu mi je ekstra. Povremeno se malo više potrudim čišto da vide da mogu i bolje, ali ne guram se za unapređenja i fensi pozicije jer ih svakako dobiju oni koji su dupelisci, a ne ljudi koji imaju znanje.