Nije bilo šanse da se moja žena odbrani od njega… Moj tast je trebalo da ode na neko kraće ispitivanje u bolnicu. Tast je imao nešto domaćih zivotinja, pa je o njima trebalo brinuti dok je odsutan. Kada smo stigli, čekao nas je njegov prijatelj koji je bio tu da pomogne. Kada nas je video, pozdravio se i lepo odmerio moju ženu. Onako bezo.razno, bez srama. Moja žena je otišla da nešto raspremi, a ja i on smo ostali na terasi. Meni je zvonio telefon. Video sam da me zovu sa posla, rekli su mi da moram doći da odradim drugu smenu, jer se kolega razboleo. Milan je rekao, kao i moja žena Zorica, da idem, da će se oni snaći.
E sad ću vam prepričati šta mi je moja žena rekla šta se desilo, pošto ona meni uvek priča za njeno kr..anje. Ovo baš moja žena nije planirala, pošto joj se on nije dopadao.
Tokom rada Milan je često buljio u njen de.olte, pomislila je – nek p.i matori oči, ništa mu neće škoditi. Zbog vrućine Zorica je imala haljinu bez brusa, tako kada bi se sagla, si.e su do pola ispadale, Milan je gledao i u jednom trenutku rekao:
– Blago li se onom tvom, pune ruke, si.a ima.
– Čika Milane, malo ste bezobrazni, kako se vi meni obraćate – odgovorila je moja žena.
– Šta ću kad mi tako dobre si.e ispred očiju.