Zatekao sam ženu uvijenu u aluminijumsku foliju od vrata do očiju

author
1 minute, 29 seconds Read

Zatekao sam ženu uvijenu u aluminijumsku foliju od vrata do očiju… Vraćam se sinoć iz druge smene, ulazim u stan. Otvaram vrata i zateknem ženu uvijenu u aluminijumsku

foliju od vrata do očiju, sa mojim naočarama za sunce, slamnatim šeširom i drži papuču, pritom u dugoj crnoj haljini. Kad nisam umro od

straha pa od smeha. Kaže lovi stršljena. Koji prizor. Ceo dan mi je u glavi i smejem se kao blesav. Još kad ga je ubila pa onako stiska mišiće kao bilderi kad poziraju. E za ovakve momente ja živim

U našoj porodici smo svi prilično osetljivi ljudi. Ostali više to izražavaju kroz nervozu i bes, a ja kroz emocije. Sve to čini da često odmah i na prvu odreagujem emotivno, ne u vidu plakanja, ali emocije se osete u mom glasu, treperenju celog tela i želje da se što pre sklonim iz tog okruženja ili situacije koja je dovela do toga da mi bude teško. Skoro se dogodila jedna takva situacija i bila sam kritikovana od strane svojih ukućana kako to da nisam mogla drugačije da odreagujem nego je moralo da se vidi da sam se uzrujala u toj meri, kako ne umem da taktiziram malo i na kraju kako sam mogla tako glupa da budem. Ovo zadnje me je najviše pogodilo. Istina je da nisam promišljeno reagovala u tom momentu, ponele su me emocije i iako radim na sebi i svojoj hipersenzitivnosti kada se poklope svi neki faktori koji ne idu u moju korist desi se da odreagujem na prvu i moja osetljivost dođe do izražaja. Taman pomislim napravila sam pomak, onda se desi ovo i učini da se osetim kao gubitnik.

Najgledanije

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *