Brak mi je bio pred raspadom, i u tom trenutku upoznajem starog druga od muža i tu počinje neverovatna hemija između nas. Kada smo u istom drustvu tretirao me je
kao kraljicu (što sada već bivši muž nikada nije). Posle par meseci, muž napravi scenu da smo imali nešto, iako tada ništa nije bilo. Razvodimo se,
i nakon godinu dana srećem tog njegovog druga i osetim takve leptiriće. Evo sada je najbolji suprug i otac na svetu, kakvog sam oduvek i želela. Većina me je osudila, ali evo ja sam nikad srećnija u životu.
Raskinuo sam s devojkom vezu od godinu dana, za šta me svi optužuju da nisam normalan jer je devojka stvarno dobra, iz kulturne porodice, inteligentna i lepa. Međutim, posvađali smo se kada sam rekao da ne želim da živimo u stanu koji su mi moji kupili (2 soban, 45 kvadrata blizu Beogradske Arene) i u kom sam živeo od završetka studija već da hoću da ga izdajem i da pređemo zajedno u podatanara. Te kirije su bacanje para, te stan povoljan možemo naći samo na periferiji, te možemo kod njenih ako je do prostora (kuća na sprat na Zvezdari, cca 160 kv. ukupno), te ne bi bili blizu mojih ni njenih (oboje smo iz BG-a, moji na NBG, njeni sa Zvezdare) ako rentiramo. Dao sam vremena da se stišaju strasti ali nije promenila stav te sam raskinuo. Ona je draga, pametna, ali ne želim da iko od nas ostvaruje ciljeve preko tuđe grbače i hoću da zajedno stvaramo i stičemo bez uplitanja bilo čijih roditelja u priču, ni prebacivanja “moje-tvoje” pri prvoj raspravi.