Zbog impotencije morao sam da otkažem svadbu… Ne može da mi se digne, totalna impotencija u 30-tim. Imam zaručnicu, svadbu smo otkazali do donjeg. Pričali smo o tom mojem problemu. Doktorima nije
jasno, po nalazima izgledam zdravo (krvna slika, hormoni, živci) top. Nemam problema pričati o tome s njom, doktorima. Ako ne bude bolje prekinut ću s njome. Ona kaže da joj je to bitno, ali ne najbitije. Ona je još u dvadesetim. Jednostavno nemam prava da je ženim. Volim tu ženu, znam je 6 godina. Bojim se
depresije. Nije fer, uvijek sklonim pogled, da ne blejim u druge žene iz respekta prema njoj, jer nju volim. Drugi likovi varaju svoje žene i nemaju mojeg problema. Nikad nisam pomislio da će mene “spucat” ovaj problem? Želim da ona bude sretna! Šta ti je život…danas jesi, sutra nisi.
Neću da radim i da studiram istovremeno i ne znam u čemu je problem. Pa apsolutno nikad u prošlosti se nije radilo i studiralo jer je neizvodljivo, sem možda vikendom neki poslić, promocije i slično. Sada je “u modi” da roditelj očekuje od svog deteta da sam finansira svoje studije. Meni je to ogavno, nije ovo Amerika, nego Srbija, gde ti ceo dan prođe na fakultetu, a večeri i vikendi ostanu za učenje. I onda se pitaju zašto neko nije položio sve ispite u roku. Pa možda zato što nije mašina?! Hvala Bogu, mene moji finansiraju dok ne završim, i ne, nisu buržuji, nego roditelji koji žele da njihovo dete uspe u životu i da put do uspeha prođe bez dodatnog stresa. Razumem da neki roditelji nemaju novac, ali velika većina koja očekuje da im dete radi tokom studija ima isto novca koliko i moji roditelji, tako da to nije izgovor.