Šetam trudna sa dvoje dece, sin od tri godine na sred pešačkog odluči da neće da ide i počne da se valja. Ja mu govorim, ustani, kreni, ide auto, upaliće se crveno…on ne reaguje. Povučem ga za ruku, šlapim po guzi i predjemo put. Čim smo prešli ulicu ja čučnem da mu objasnim da je to opasno, da ne sme to da
radi… Nije ni plakao, ugledali smo macu i čučnuli da je mazimo. Prilazi mi žena i govori kako ne smem da tako tučem decu i vučem po ulici, da je stao saobraćaj zbog mene. Ona se parkirala i izašla iz kola i narod je komentarisao da me treba prijaviti, eto ona iz najbolje namere da mi kaže pošto
ima i decu i unučiće. Ja je pitam a šta sam trebala da uradim? Kaže da ga ponesem. Rekoh joj da sam trudna i da ne mogu da ga nosim… Da se razumemo, nisam od onih što govore batina je iz raja izašla, ali ovo mi je zaista bila kritična situacija. Ko je u pravu?