Devojka sam i imam 20 godine. U vezi sam sa muskarcem koji ima 58 godina. Oboje imamo po dobar auto i dobre plate. Tako da nije korist ni u kakvom smislu. Znaci izmedju nas su ciste emocije.
Znala sam da je pravi kada me muski skinuo i zgrabio za zadnjicu, ja nista nisam morala sve je on. Obozavam ga, on mi je sve, pruza mi najsigurnije zagrljaje u kojim gorim, u njegovim rukama sam srecno bice. Imamo mnogo slican pogled na svet i mnogo tema za razgovor. Jedino mi smeta to sto mu je neprijatno kada nas nepoznati ljudi vide da idemo zagrljeni.
Muž i ja nažalost, i dalje živimo u kući njegovih roditelja na posebnom spratu. Ujutru ustajemo u 6 i vraćamo se sa posla u 6 uveče. On svako drugo veče sedi kod njih na spratu po 3-4 sata, te gleda utakmicu, te da uzme nešto, te da im kaže nešto, te da se nešto dogovori. Svađali smo se nebrojeno puta oko toga, pretila sam mu i razvodom, on svaki put kaže da razume, par dana poštuje dogovor i nakon toga sve isto, poslednji put kada sam mu prebacila se čak i zgranuo kao da sam ja luda. Ne znam koliko ću još moći da izdržim, to mi za čoveka od 35 godina nije normalno niti će me iko ikada ubediti da jeste!