Smešna mi je moja devojka, u javnosti je prava dama, čak malo nesigurna i povučena, a kad se skine kao da đavo uđe u nju. Ne mora ništa da uradi, kao da je oslobađa sama činjenica što je svučena. Posle i krene
da radi svašta, pa se vrati u onaj slatkica mode i glumi finu damu a za nemoralne sve najgore priča kako mogu ovo, kako ono a ona to isto voli,
osmehne i samo zaspi. Kako mi je drago što mogu da vidim tu stranu, obožavam je.
Profesor na faksu me isponižavao na jednim vežbama. Zapravo, ismevao je celu grupu i postavljao pitanja kao da smo došli tu da doktoriramo. Naravno da nismo znali odgovore što je njega zabavljalo. Meni je kroz smeh rekao da sam priglup i da nije trebalo da upisujem taj faks. Potom me ismevao glupim pitanjima poput “haj reci mi koliko je 2 i 2”. Par kolegica je rasplakao. Svi smo se osećali psihički loše nakon njegovih vežbi. Srećom nam je držao vežbe samo par puta. Na ispitu je bio još gori ali tu nisam bio. Danas sam saznao da je taj prof. otpušten jer je optužen za plagijarizam i neke neregularnosti u vezi sa diplomom. Sada je on taj kome se smeju. Valjda je to karma. E pa puno sreće vam želim “profesore”.