Ispovest jedne majke je 2019. godine rasplakala region, a mu vam ovu priču prenosimo u celosti. Naime, ova anonimna žena suočila se sa jednom bolnom i poražavajućom činjenicom, a njeno iskustvo treba svima da nam posluži kao primer. Imam 65 godina i živim sama. Dvoje dece, sin i ćerka imaju svoje živote daleko odavde, imaju svoju decu i svoje probleme. Ne zovem ih, čekam da se oni mene sete, a to se vrlo retko desi. Ove godine su mi i rođendan zaboravili čestitati. Nema veze, nisam im zamerila – požalila se ona.
Znam kako im je, i ja sam bila isfrustrirana u njihovim godinama. Previše sam kidala sebe brinući se kako da ih odgojim i omogućim sve neophodno. Drago mi je što sam uspela da ih i školujem i napravim dobre ljude od njih ali mi je žao što sam se toliko nervirala oko svega. Zbog čega? Da bih sad bila sama i sedela čitav dan u četiri zida čekajući da mi telefon zazvoni da mi bar neko kaže „Srećan ti rođendan“ i osećam se tako šugavo i napušteno kao pas? Pa neka… Hvala vam. Mogu ja sve sama. Ja ću sebi uvek naći hobi i držati pozitivnu stranu svojih misli – rekla je ona i dodala:
A vi neka vam je Bog u pomoći. Moliću se da vam život ne dadne sudbinu kakva je mene zadesila. Moliću se da vas deca ne zaborave, čak i ako ste uvek bili tu za njih i pomogli im u svemu što se pomoći moglo, kao što ste vi mene zaboravili. Neka.. Ne zamerim vam. Ali setićete me se kad me ne bude bilo. Setićete se i rođendana i svega, i tada će vam proći kroz glavu svaka situacija u kojoj ste se ogrešili o svojoj majci. Majka vas je dovela tu gde jeste, ona se ne sme zaboraviti tek tako. Ali neka… Dok sam živa biću tu uz vas, bez obzira na sve