Slavila sam 30-ti rodjendan i zelela sam da napravim posebnu porodičnu feštu pa sam muža nagovorila da svako pozove svoje drustvo da bih mogla da pozovem bivseg momka koji je bio moja najveca ljubav
pre mog supruga. Njega sam predstavila kao najboljeg druga iz srednje skole, jer bili smo dugo zajedno i sve slike pale su u vodu. Pozvala sam ga i dosao je lepsi nego ikada. Niko nije skontao da sam pozvala
bivesg momka jer niko i nije znao, drustvo se u medju vremenu promenilo. Mi smo malo nestali sami posle zdravice, tacnije izgubili smo se totalno sami.
Dečko i ja se totalno razlikujemo, vodimo skroz različite živote. Ja sam iz bogate porodice, vodila sam skroz drugačiji život od njega. Znate uvek sam sve imala, putovanja, skupu garderobu, nisam baš imala mnogo prijatelja ili neko društvo, 2 najbolje drugarice ostalo nije vredno spomena. Nisam baš bliska sa rodbinom niti je moja porodica, prepucavaju se stalno zbog nasledstva i stalno su u svađi, a ne vidim svrhu tome. Uglavnom svi smo nekako hladni, a ja nisam. On sa druge strane je iz siromašnije porodice, ima 2 mlađa brata i sestru, on je najstariji, čuvao ih je, blizak je sa porodicom i rodbinom, nije imao puno u novcu, ali u srcu da, ima mnogo prijatelja, stabilno društvo i druže se godinama. Znam da se skroz razlikujemo i vidim to kada pričamo o detinjstvu i sličnim stvarima. Neću ga ostaviti zbog toga, volim ga, ali to naš nekako razlikuje. Inače oboje imamo 21 godinu i lepo nam je, ali kao da nekad ne razumemo jedno drugo što se tiče tih stvari.