Bilo je to prije godinu dana. Spavala sam kod dečka jer je bio sam kući. Sve je bilo odlično, otišla se ja istuširati i u sred tuširanja čujem zvuk otvaranja vrata. Namjestila se ja u zavodljivu pozu i potpuno gola na sred kupaone čekam da on otvori vrata do kraja da završimo tu večer stravstveno, i tako gola, napućenih usana i zavodljivog pogleda dočekam dečkovog tatu, a iza njega moj dečko odvaljuje od smijeha! Propala sam u zemlju od srama
Nervira me što svekar i svekrva ne žele da nam pomognu oko rešavanja stambenog pitanja a znaju koliko je to teže sada nego kad su oni bili mladi. Znam da će svi reći “Njihov stan, njihova odluka”, ali to ne bi bio problem da se oni često ne žale kako su računi i porezi ogromni i da je naporno održavati i čistiti prostor (u pitanju je 4.5-soban stan na Vračaru od 123 m2) i da da bi uštedeli često greju samo dnevnu i spavaću sobu. Moji su radnička porodica iz unutrašnjosti bez mnogo para, te i da hoće, ne mogu nikako da pomognu. Iako muž i ja ne stojimo loše (radim kao farmaceut u apoteci a on je mašinski inženjer u privatnom sektoru), kada se plate kirija, računi, hrana, troškovi oko auta zaista ne ostane novca za neko ozbiljnije planiranje života. S druge strane, taj stan se može prodati za jedno 4000e/kvadrat, oni sebi kupe manji 2-soban stan do 50 m2 i imaju za šta im duša poželi a nama bi značajno utrčali za učešće. Ljudi nekada baš ne umeju da razmišljaju.
