Imam komšiju alapaču, došao melje 300 na sat… Spremna za posao, sedam u autu verglam nešto neće da upali. Niotkud izlaće komšija nosi robot za
verglanje kačimo ga na kleme upali auto kulturno se zahvalim komšiji za pomoć on melje 300 na sat, nikao da me pusti da krenem pa me za lakat pa mi priča kako ženi kao ja ne treeba posao sve bi bilo
super da suprug nije gledao sa prozora pa mi uveče prebacivao kako me startuje komšija. Ne bi bilo smešno da on nije srednjoskolac pa se upitah gde ide ovaj svet.
Kada sam imao godinu dana umrla mi je mati, nakon čega sam živeo sa ocem i bakom. U mojoj 3 godini otac je upoznao moju maćehu i venčali su se. Žena me je prihvatila kao svoje dete! Sećam se, tokom detinjstva, ona je uvek išla na roditeljske sastanke, uvek sam imao šta da jedem, kome da se požalim i slično… Međutim, kad mi je bilo 13 godina otac je umro. To je ostavilo veliku bol koju je samo moja maćeha mogla da nadomesti. Ona je pored svoje biološke dece i mene mazila, pazila i stvarno nikad mi nije ni jednu lošu reč rekla, a kamoli povikala, a bila je mlada kad se udala za mog tatu, imala je 19 godina. Umrla je i ona skoro, a ja se osećam prazno, iako imam polubraću i polusestre. Ja sam imao bolju maćehu, nego što neki ljudi imaju majku… Ne znam šta ću, kao da sam proklet, pa mi umrla i ona. Ne znam kako ću dalje i s kim.
