.
Taj jedan poljubac ostao je urezan zauvek dok je muž povređen ležao u sobi Muž i ja smo prošli vikend otišli do jednog etno sela na mini odmor. Tamo je muž povredio nogu izvrnuo je zglob i sva 3 dana je preležao u smeštaju a nije želeo da se vratimo kući zbog mene. Dete se tamo sprijateljilo sa jednim
dečakom tako da su se oni družili a taj dečak je došao sa tatom. Kasnije kroz priču sa tim čovekom sam saznala da je on samohrani otac i slično. Mi smo za taj jedan ceo dan se zbližili kao da se znamo celog života i u sebi sam pomislila zašto moj muž nije kao ovaj čovek. U tom momentu dok sam ja maštala o ovom čoveku on me je zagrlio ostala sam nema. Samo sam molila boga da ne naiđe moj muž jer nikada
nisam želela da taj zagrljaj prestane. A onda me je poljubio onako filmski i dugačko ostala sam bez teksta. Sutradan sam jedva čekala da ga vidim pred polazak kući ali on se nije pojavio…. Više ga nikada u životu nisam videla. A svakodnevno mislim na njega gde li je….šta li je…. Kako li je.
Doktor sam po zanimanju. Došla sam na godišnji odmor u jednu nemačku metropolu. Vraćam se kući iz grada i čujem tup udarac. Vidim ženu na ulici leži- udarilo je auto i okolo ljudi. Prilazim i na engleskom se obraćam da sam doktor i da ženu ne pomeraju jer je htela sa ustane. Pitala sam je da li je dobro i komunicirala je. Međutim okupljeni nisu razumeli engleski izgleda da sam ja bukvalno mahala rukama i vikala da je ne pomeraju. U glavi mi je bilo kako će zbog nečije nesmotrenosti mlada žena ostati invalid. Još je tu bio tehničar koji je imao istu nameru- da je pomera. Nije mi jasno da jedna tako razvijena zemlja zaposljava zdravstvo koje ne zna osnovna pravila prve pomoći. Drugo, neverovatno, tehničar se bukvalno raspravljao sa mnom i bio bezobrazan na srpskom. Bukvalno mi je dobacivao kako on radi na intenzivnoj nezi i on bi isto tako i kako zna šta radi. Kakav stres.
