Svekar i zadnje sediste auta Svekar je skoro kupio novi auto tačnije ludilo džip A klase. Ja kao ljubitelj dobrog auta obožavam da se vozim sa njim. Od kada ima ta nova kola svakog dana dolazi po mene i
vraća me kući s posla. Medjutim ovde kreću veliki problemi jer se svi sa posla pitaju zašto me svekar svakodnevno vozi i odvozi sa posla. A isto tako svekrva prosto ne može da veruje na tu našu bliskost pa
svakodnevno krešti na mene i na nas…. Ni meni nije logično da se vozimo svaki dan ali znate ono kad kupite nešto novo pa vam se usladi pa ste srećni e to je moj svekar a jedino ja iz te kuće delim sreću s njim. A i nadam se da će mi zbog toga i prepisati auto kada umre
S mužem sam 15g. Doselila sam zbog njega u drugu državu. Imali smo mali stan, madrac na podu i dvije šalice za kavu. To je bio naš početak, bili smo mladi. Živjeli od njegove plaće koja je bila dovoljna za skroman život. On je financirao moje školovanje i uvijek govorio da je to njegova investicija u budućnost (iako su mu se smijali). Nikad nije sumnjao u našu budućnost. Danas ja radim u struci, oboje smo napredovali i zarađujemo odlično ali i radimo puno. Možemo si priuštiti i više nego trebamo (nekoliko imobilia, auti, motori, putovanja). Kućanske poslove radimo skupa. Sletimo se oboje da bi se poslje skupa mogli maziti na kauču ili prošetati. Kuha onaj koji stigne ili idemo na večere. Ne postoji dan da me nije nasmijao i niti jednom u 15g nije iznevjerio moje povjerenje (ali ni ja njegovo). Imam osjećaj da nas dvoje skupa sve možemo, sve i da opet samo dvije šalice imamo. Iščekujemo i našu prvu bebicu uskoro. Htijela sam samo pitati postoje li još takvi muževi ili sam našla zadnjeg?
