Moja rodjena sestra… Šta to moja sestra ima što ja nemam, misterija me dovela do toga da razmišljam, iskušenje me odvelo do njenog momka. Krišom sam bila sa sestrinim momkom. Ne kajem se. Htela sam da vidim šta to ona ima pa da isprobaam. Ja i njen momak se razumemo,
na istoj smo valnoj d ljini, oboje smo diskretni i ne plaši me da se sazna za to. Ako se jednog dana i ožene, on će uvek biti tu da mi pripomogne
“Dok si pod MOJIM krovom…”;”Nećeš se ti u MOJOJ kući tako…” Su rečenice koje su mnogu djecu otjerale od kuće, daleko. Pa pod stare dane idu rečenice “Ovo je i TVOJA kuća..”, “Što ne dolaziš češće…?” Smatram da u porodici nema “Moje/Tvoje”, sve bi trebalo biti “NAŠE”. Znači tu živimo zajedno, to je naša kuća, tata ima auto znači “MI imamo auto”, kuća ima orah u dvorištu, to je “NAŠ” orah… Nisu vam djeca podstanari majku mu pa da im svaki dan brinite šta je u vašem posjedstvu, a ne u njihovom. Posle kad oni vama nešto ne daju etiketirate ih da su sebični…na koga li im je to..
