Desio mi se jako neugodan događaj, a u neku ruku i smiješan… Krenuo sam kući iz škole i moj vršnjak što je išao sa mnom u razred zvao me da idemo na kafu, a ja sam tog dana bio umoran i nisam imao novca sa sobom pa sam mu rekao da ne mogu, a on je insistirao pa sam pristao samo eto da bi ga ispoštovao. Otišli smo mi
ispričali se, popili kafu i to sve i dođe konobar da pita može li da naplati račun, moj drug se pretura po džepu nema ni on ništa novca kod sebe, ja znam da nemam ali se ipak od sramote preturam po džepovima kao da tražim i na kraju sam konobaru rekao da moram otići do kuće pa ću se brzo vratiti,
otišao sam uzeo novac i platio račun. Poslije svega toga se mislim zašto me je uopšte zvao na kafu ako nema novca da plati, ako me zoveš na piće red je da ti častiš i bezpotrebno je osramotio i sebe i mene pred konobarom. Ali eto to mi je ostalo u sjećanju često se toga sjetim pa se smijem kada nisam raspoložen.
