Nisam mogla da poverujem u te priče… Po selu kruže priče da moj muž hoda s’drugom,jako sam tužna pošto je selo malo i kada hodam ulicom svi mi se smeju. Ajd baš da vidim o čemu se tu radi i ko je ta ljubavnica. Odlučila sam da pratim muža očekivajući neku ženu iz grada
kad ono u pitanju je žena iz sela kod koje redovno kupujemo jaja pošto nemamo naša. I tako muž je otišao da kupi jaja i usput dok je uzimao jaja ona mu je dala znak da ode levo a levo je
štala. Ljudi moji oni se hvataju u štali,da li verujete,u sred štale gde su i konji….seno,gde smrdi i gde je blato. Sećam se da je jednom došao skroz blatnjav kući pitala sam ga gde je bio nešto je pomrmljao a sad mi je jasno gde je bio.
Imam 32 godine i nemam djecu. Život sam posvetila karijeri. I prije par dana sam pila kavu sa prijateljicom koja se žalila na nešto oko svoje djece, pokušala sam joj dati nekakav odgovor, i ona mi je rekla:”Oprosti, ti to ne možeš shvatiti jer nemaš djecu!” Znate što, ako još to jednom čujem. Također, radim sa hrpom žena koje imaju djecu i ponašaju se kao da njima firma nešto duguje jer eto one su rodile. Mi sve ostale moramo uzimati smjene koje njima ne odgovaraju i tako to. Poruka svim majkama: ”Ako ste trudne, niste bolesne!!! Ako ste rodile, odradite to najbolje što možete uz pomoć (baka-servisa i dadilja), ali ostali ljudi vama ništa ne duguju, zato umuknite i živite najbolje što znate!” Postoji i izreka:”Kako prostreš – tako ćeš i leći.”
