Svekrva mi je stavljala u hranu… Nakon što sam izgubila bebu svekrva je rekla nešto neprikladno, nešto što je u tome času probudilo bol. Trudnoća je tekla uredno, sve do 8 meseca, onda sve krenulo nizbrdo, na kraju sam rodilo mrtvo dete, cela porodica bila u šoku, samo nisam kod svekrvi ništa osetila da joj
je žao što mi bilo pomalo čudno. Jednog dana sam nešto čistila po kući da bi skrenula negativne misli, u našem kućnom podrumu nosila sam stvare stvari da pobacam i tamo u kantu našla neke sedative, palo sam istraživala po internetu i tu sam skontala da se daju u hranu za pobačaj, odmah mi se slošilo,
imala sam gušenje i vrtoglavicu … Saznala sam teško istinu, mnogo me je pogodilo… planiram da ostavim muža i pobegnem što dalje sama, nemam gde da odem stan sam odjavila izgubila sve… čekam priliku da samo nestanem iz ove lude porodice
Imam najbolju devojku na svetu. To mi je prva veza, počeli smo krajem srednje i evo već 4. godina smo zajedno. Toliko toga je uradila za mene, uvek bila tu kad je najpotrebnije, i kad nisam imao ništa i sad kad sam materijalno obezbeđen. Stalno dobijam sitne gestove pažnje i ljubavi s njene strane i vidim da ja njoj predstavljam čitav svet. Ona niti se druži sa nekim, bukvalno ja sam joj sve. Dok sa moje strane ljubav počinje da se gasi, sve je više doživljavam kao sestru, sve me manje fizički privlači, a volio sam je kao boga. Volim je i sada, život bi dao za nju ali na neki drugi način, ne kao partnera. Monotonija me ubija. Još mi je u život uletela neka devojka prošle nedelje koja me dodatno pomutila skroz i ako znam da nema ni približno kvaliteta kao moja sadašnja, ali sa svojim mozgom i osećajem se ne mogu izboriti, nemam srca da raskinem, uništio bih joj život, ali ovako mislim da ću definitivno poludeti.
