Danas idem ulicom u suknji i pričam na telefon, lik mi ničim izazvan dobacuje iz kola imaš ti kući leba da jedeš. S kojim pravom bre? I to nije prvi put. Slično mi se desilo još u osnovnoj kad sam stalno bila na meti svakakvih komentara jer sam visoka i
samim tim mi je teže da se u ojim. Ali nikad AMA BAŠ NIKAD nisam bila anoreksična, iako su to svi o meni pričali. Sad me zabole iskr, znam da izgledam top i da su to samo ljubomorne duše, ali u školi sam se jedva izborila sa zmijama jer su nasrtale na mene zbog ljubomore. Iste me sad zovu na kafe, ja ljubazno
odbijem. Ako niste uspele da me uništite u školi, sad kad sam odrasla i nešto postigla za razliku od vas bednica sad bi da se družite? Ma kako da ne. Prihvatite više da je svako građen na svoj način i ne jedite g na! Ako je neko mršav kao grana to je njegova j na stvar i gledajte u svoju j nu vagu i svoj život!
