Pristala sam da odemo kod njega kuci… Upoznala sam pre odnog i veoma uspesnog muskarca u tridesetim. Mnogo mi se dopao i pozelela sam da spavam sa njim pa makar me i otkacio posle. Krenuli da
se muvamo danima, izasli nekoliko puta. Na kraju me pozove kod njega kuci. Krenemo mi u “a ciju”,kad ono, lik prestrasen, nesiguran, ne zna sta radi. Pokusala sam da ga opustim tako što sam krenula da ga or
no zad voljavam, kad ono spusti mu se “a tka”. Nije bilo sanse da se di ne, sve sam dala od sebe, iako nisam nesto posebno isk na u zado vanju ali sam mislila da ga to moze pokrenuti. Prekinuli smo sve. Mislila sam da je neki playboy, a sad sam skroz zbunjena.
Imam 33 godine i već dugo sam sama. Skoro sam doživela da su me na svadbi kod rođaka stavili za sto za kojim sede deca ispod 15 godina. Njihovo objašnjenje: “Pa svi su u paru osim te dece. Biće ti dobro za ovim stolom, samo nemoj mnogo da piješ, da ne vide oni od tebe.” Prvo sam mislila da se šale, ali su karticu sa mojim imenom uredno postavili na taj sto. Poželela sam mladencima sreću, ostavila im poklon, pokupila se i otišla. Takvo poniženje nisam doživela nikada. Šta, samo zato što sam sama, nisam “prihvatljiva” da budem među ljudima svojih godina? Neka prave svadbe koliko hoće, ni na jednu više ne idem, pa makar se i ja udala u međuvremenu.
