Primetila sam da je moja cerka cesto zamisljena, onda sam saznala sa očuha… Ne znam šta da radim sa svojom ćerkom,stalno sedi kući,zamišljena je i ljuta.Često je vidim kako gleda u jednu tačku i ruke joj se
tresu.Često u pola noći plače i vrišti i tako već duže vreme.Inače,živimo nas dve i moj novi muž,njen očuh dakle zajedno.Onda sam odlučila da istražim to njeno novo ponašanje i znala sam da ću odmah saznati jer ona voli da piše leksikon.Kada u nekom momentu nije bila kod kuće ugrabila sam priliku i imala šta da
pročitam.Istina je sledeća…Ona je tačnije zatru ela sa svojim očuhom mojim mužem koji joj preti ako abo tira da će je ubiti i sebe i njega i mene.Oni su mi sve vreme radila iza ledja ali ona se nije nadala da će baš zatr neti.Oboje sam izbacila iz kuće.Rodila sam dete pre više od godinu dana.. žao mi je što nemamo nikoga u blizini na koga se možemo osloniti, i imati malo vremena za sebe bar 2 puta mesečno da odemo negde sami, da nema buke i galame, da se posvetimo sebi, jer mi smo uvek na poslednjem mestu. Iscrpljeni smo i umorni od posla, nervozni često pa se više puta izderemo i na dete koje nije krivo i ne razume ništa još uvek, ne razume da su tata i mama slomljeni od umora. Često budemo osuđivani da nemamo prava kukati, jer Bože moj, pa mi smo hteli dete! Ko nam je kriv? Zavidim mladim roditeljima koji imaju pomoć baka/deka, mi tu privilegiju nemamo.
