Živim sa očuhom imam i maćehu Živio sam sa ocem i maćehom. Majka se takođe preudala i imala je drugu decu, posećivao sam je vikendom ali sam se uvek osećao nevoljeno tamo. Očuh nije mogao da me
smisli a ni njihova deca jer su se ugledala na oca. Majka se pravila da to ne primećuje. Smetao sam i njoj jer sam joj kvario sliku savrešene porodice. Prestao sam da dolazim i ona me nikad nije ni pitala zašto.
Imao sam minimalni kontakt sa majkom tokom godina. Maćeha mi je više bila kao majka nego ona. Od kada sam odrastao majka me samo zvala kada joj nešto treba. Prestao sam da joj se javljam. Sada se ženim a nisam joj ni rekao. Ne želim nju i njenu porodicu na mojoj svadbi.
Imam partnera sa kojim čekam dete, a ložim se na šefa. Sem poljupca, par puta sa šefom nisam imala ništa drugo. Znam da nije ok, svesna sam, ali on je meni ne ispunjen san… jednog dana će biti moj…želim da bude moj… svaki put kada mi dotakne usne, ja se istopim… i želim da se češće topim na njegovim usnama.. Loša stvar je što ja imam muža, on ženu, a radimo ono što nije ok… to je jače od mene… toliko ga želim da to nije normalno… Svi ste bar jednom imali ovakvu situaciju da znate da je pogrešno, a ipak želite to nešto…
