U trošku moje devojke… Finansijski stojim lako loše jedva vučem kraj s krajem u našoj vezi jedina koja plaća je moja devojka jer je dobrodržeća. Ja ponekad neku sitnicu nebitnu ali ona je mene takvog prihvatila. To se vuče tako godinama i ona lično mi je jako dosadila počela je mnogo da bude dosadna ali
naravno neću da je ostavim zato što ima novca. Pa sam malo rešio da se sa strane zabavim nahvatao sam se sa jednom curom a zanimljivo je to da sam uzeo auto od devojke sportski ludilo za kog moja ljub vica misli da je moj jer drugačije je ne bih ni smuvao. Zatim se desila situacija da sam je pozvao na večeru a
nisam imao ni pre ijen novac u džepu pa sam zvao devojku da mi kao pozajmi novac ke i za lekara i lekove. Tako da smo se moja ljub nica i ja ekstra proveli o trošku novca moje devojke. Kad je neko glup iskoristi ga do kraja. Ili nije ona glupa nego samo zaljubljena devojka.
Počelo je da mi smeta to koliko su svi nakon mog poroda apostrofirali koliko sam propala, ostarela, ubucila itd i to koliko je moj izabranik lepši i zgodniji. Istina je, njemu godine samo pomažu, čak mu i prosedela kosa i brada stoje odlično, o ostalom da i ne pričam. Ovo sve me je toliko opterećivalo i stvaralo depresiju i anksioznost do jedne proslave gde je jedna polupjana vuc*batina pitala mog supruga zašto me ne “za*be” i nađe nešto bolje. On takođe onako zapijen samo se nasmejao, poćutao i odgovorio “ona je moja, njeno telo je podarilo dva života i do kraja je moj par, ne pada mi na pamet” i udaljio se neprimetivši da sam bila na par metara. Od tad ja sam preporođena, što oseća i on, kao da sam sve vreme želela samo to da čujem, čak mi se je i seksualna želja udesetostručila i ozbiljno sam ali rasterećeno krenula da rešavam višak kilograma, konačno sam srećna.
