Moja drugarica namerno to radi sa mojim deckom… Bila sam na bazenu sa svojim dečkom i najboljom drugaricom. Ona je za tu priliku obukla mini ta ga ku aći koji otkriva celu za njicu. Savršeno joj stoji jer ima
veliku za njicu i uzak struk i svi momci su gledali u nju i balavili a primetila sam da ju je i moj dečko gledao kada misli da ja ne vidim. Mene niko pored nje ne bi pogledao. Ne krivim je, i ja bih tako nešto obukla da
imam telo kao ona ali kada sam došla kući plakala sam zbog nesigurnosti i povredilo me je što je i moj momak gledao.
Ceo život sam bila “uzorna devojčica”, odličan djak, student itd. Sa 22 sam obolela od depresije. Ostavila sam fakultet, sa svakog posla bi me otpustili posle 2 meseca jer sam bila “spora i pometena”. Roditelji i drugarice su sve to gledali i stalno su mi govorili da sam lenja, razmažena, preosjetljiva, da sve imam a nezahvalna sam, da samo treba da se trznem i sl. Posle skoro 2 godine, napokon sam smogla zadnje snage i otišla sam psihijatru. Danas već pola godine uzimam antidepresive i živim normalno. Ali sam potpuno uzaludno potrošila dve godine života, jer sam i ja počela da verujem da je to moja krivica. Molim vas, ako ne umete ili ne želite da pomognete osobi s psihičkim problemima, slobodno je ignorišite, izbegavajte ali nikad nemojte govoriti da joj nije ništa. Većina ljudi sa pravom depresijom se ne može iz toga izvući sama i omalovažavanjem samo otežavate tim osobama da potraže neophodnu pomoć.
