Ja i suprug treći mesec radimo na bebi, i još nisam zatrudnela. U svađi kad se napio, nazvao me jalovom. Za sebe zna da može imati decu, jer mu se sa bivšom desilo slučajno, i abortirala je i kao da ga bog
kažnjava zbog svog lošeg dela pa sada kad je rešio da osnuje porodicu nešto ne ide kako treba. Mene krivi za sve. Kada sam mu rekla da odemo na pregled odbio je i rekao da je do mene.
Pre 10 godina sam trebala da se udam. Zaljubljena do ušiju. Moja tada drugarica mi je trebala biti kuma, dan pred svadbu mi kaže da ne može da izdrži i da mora da mi prizna da je spavala sa mojim verenikom i da ga voli. Ostatak tog meseca mi je u magli, sećam se samo vrištanja, plakanja i toga da sam završila u hitnoj. Njih dvoje su nakon par godina od toga završili u braku. Pozlilo mi je kada sam čula da ju je oženio. Evo srećni su i imaju dvoje dece a ja sam i dalje nesrećna i ne ide mi ništa u životu. Gde je ta čuvena karma o kojoj često slušam?
