Celog života sam išla od kuće do kuće iz braka u brak i svakog muža sam sahranila.Sa decom i ne razgovaram.Tako sam opet posle smrti poslednjeg muža ušla u vezu sa
jednim čovekom ali rekla sam mu da možemo da započnemo zajednički život samo ako se venčamo da bih imala sigurnost ako on umre pre mene da mogu da nasledim njegovu penziju koja je oko 1 000
evra.Tako da opet sam otišla u novu kuću nadam se da ću tamo ostati duže da će ovaj čovek barem malo duže živeti od mojih predhodnih brakova.
Ne želim toliku odgovornost i dodatni stres, zato biram da budem sama. Radim zahtevan posao, ono malo slobodnog vremena želim da iskoristim za hobije i druženje sa prijateljima. Čak i da nađem muškarca sa kojim bih mogla da zamislim budućnost, detetu ne bih stigla da se posvetim u odgovarajućoj meri. Gradila sam svoj mir godinama, naporno radila da bih imala ovu komociju, i ne želim da to neko remeti. Možda bih sve postigla kad bih pristala da se raspadam, ali ja to odbijam i okolina me žestoko kritikuje.
