Odrasla sam u porodici više srednje klase imala sam sve u životu. Udala sam se iz ljubavi (bar je sa moje strane tako bilo) za osobu koja je odrasla drugačije i iz nižeg staleža i mentaliteta…meni to nije bilo bitno. Oboje smo radili i imali ok plate, međutim ja sam uvek bila
ponižavana kad jednom u par meseci od svog novca sebi kupim osnovne stvari npr. šminku ili odeću. Bila sam skromna u braku, prilagodila sam se i na kraju kad je ljubav nestala i ja bila ponižena, mogu reći-ne
pristajte zbog ljubavi da se spuštate na sirotinjski mentalitet i da sebe ugrožavate. I ne radi se o novcu, nego i principu. Da sam se i udala zbog para, makar bih malo uživala u životu. A ovako sam samo bila iskorišćena. Ništa nisam dobila ni ljubav ni poštovanje
Svekrva se uvredila što je nismo bolje ugostili. Morala sam na posao neplanirano nešto da obavim i stigla sam samo da ubacim stvari u lonac i da ostavim da se kuva supa. Naravno sa komadima mesa, krompir, šargarepa, luk i svi začini i zakuvala sam testeninu posle. I žena se uvredila i održala mi lekciju kako se tako ne dočekuju gosti! Inače uvek spremim trodelni ručak i kolač ili je vodimo negde u restoran. Zgadila mi se… Tri godine je tretiramo kao kraljicu kad god dođe. Da mogu da vratim vreme, dobila bi samo iz pekare!
