Bila sam presrećna na upoznavanju. Nisam priznala da živim u braku, prećutala sam. Spavali smo nakon dva meseca i nakon toga je postao potpuno nezainterosovan, nije se javljao, slao poruke,
osim kada treba da se vidimo. Ja sam smatrala da zaslužujem više pažnje i raskinula. Nakon nekog vremena me je zamolio da se pomirimo, rekavši da je shvatio svoju grešku i da će se zaista potruditi da mi pruži ono što zaslužujem. Nažalost, dala sam mu drugu šansu, a on ju je iskoristio tako što je nakon prvog odnosa prestao da odgovara na poruke. Već 7 meseci se osećam poniženo i iskorišćeno, do te mere da
noću sanjam kako on dolazi i daje mi neko objašnjenje za to što je uradio. Ne mogu da se oslobodim osećaja da sam sada prljava i da će me gledati uvek tako – kao sek.ualni objekat. Ne znam kako da prevaziđem ova negativna osećanja.
Pošto imam čopor dece i trenutno sam na porodiljskom, imam ženu koja mi pomaže u kući (dođe dvaput nedeljno na po 3 sata). Muž i ja dobro zarađujemo, pa joj poklanjam očuvanu odeću svoju i dečiju, poklonili smo joj mašinu za veš, njenoj deci tonu igračaka, pozajmilljivala sam joj novac, plaćala unapred itd… Stalo mi je do njene dobrobiti jer je vredna i poštena žena u teškoj životnoj situaciji. Ipak, ona je tu moju brigu pročitala kao da smo sada drugarice i da mene interesuju detalji iz njenog života, i sad kad dođe više vremena provede daveći me glupim pričama, nego što radi. Prenaporno mi da slušam gde šta ima jeftino i šta je ko kuvao i šta njena svekrva priča… Ne mogu ni da ignorišem, ponekad namerno kad ona dolazi iđem napolje, jer ne želim da je slušam. Ne bih da je otkačim, a ne znam kako da joj kažem da bih volela da više radi, a manje priča, a da sam svejedno uvek tu da pomognem.
