Pola života sam bila poštena jer sam odrasla sa bakom i ona me je vaspitavala po nekom svom režimu. Roditelji su me ostavili kao malu i baka mi je bila sve. Bila je jako stroga da je to bilo strašno bukvalno sam živela kao na lancu. Onda se
desilo nažalost da je preminula i od tada se moj život menja. Sve te godine pošto sam bila na lancu kada sam osetila život i muški polni organ nisam mogla da se zaustavim. To su bili razni muškarci. Ajde što su bili oni nego su mi se usladili i muškarci od mojih prijateljica pa sam njih najviše obožavala ono što je
zabranjeno. Te drugarice nikada ništa nisu saznale do skoro. Pa kako je saznala jedna tako i druga,treća i sada su se sve skupile hoće da me linčuju. Gadjale su mi prozore,bušile su mi gume na kolima i slično. Jadna moja baka se sada prevrće u grobu.
Pjesma od Saše Matića – Samo ovu noć, me podsjeća na mene i moju sestru i naše rastajanje prije 10 godina kad smo krenule u svijet da zaradili za bolji život. Imale smo 23 i 25 godina, i to je bilo prvi put da smo se razdvojile. Proživjele smo teško djetinjstvo zajedno, veliko siromaštvo, dvije smrti u jednoj godini i život nas je stavio pred zid. Morale smo spakovali kofere i snaći se u bijelom svijetu. 10 godina kasnije, imamo sve, osmim jedna drugu. Život nas je nekako promijenio, ona bliskost i povezanost se izgubila sa njene strane. Ne mogu da njom pričati kao prije, ne mogu se povjeriti, sve tumači uz osude, etiketira me, ne uvažava me kao prije. Čak me nekad krivi za stvari koje su nam se kao djeci dešavale..to boli, jako i duboko. A znam da me voli i da je volim više od ičega. Nadam se da će jednog dana biti kao nekad.
