Moj tata godinama radi kao frizer to je porodična tradicija prenosiva sa koleno na koleno. Naravno,tim povodom i ja sam frizer i bože zdravlja i sutradan moja deca će biti. Od zanata se super živi… Kod nas imamo usluge frizeraja i za žene a i za muškarce. Ja sam konkretno ženski frizer a moje ime je Bojan. Kroz posao upoznavao sam razne žene i njihove karaktere a inače volim da
proučavam psihu ljudi pogotovo kada je ženski mozak u pitanju. One žive od toga da im kažeš lepu reč… neki kompliment pa čak i kada nije tako. Tog dana je u salon ušla jedna gospodja sva čupava i neuredna. Kaze da od dece ne može da stigne na red da se sredi i da je totalno zaboravila na sebe i sebe zapustila u svakom smislu. To je bilo pred kraj radnog vremena kada je došla tako da u salonu nije bilo nikoga sem mene. Videlo se da joj treba i priča da sa nekim popriča bila je totalno očajna. Kroz priču stekli smo neku bliskost, rekla je da nije sa mužeem inti na jer je on totalno izbegava jer je zbog
trud oće izgubila lep izgled. Ali eto meni se naprimer taj njen izgled baš svideo i da je ona moja žena ne bih joj to zamerao. Svidele mi se i njene oči naprimer, način na koji gleda očajnim očima a i želja da promeni sebe a nešto joj ne ide. Uvideo sam da sam joj potreban… Sve smo se više zbližavali kroz priču. A moja uteha joj se dopala pa me je i zagrlila. Došlo je vreme da zaključam salon jer je kraj radnog vremena a ona je ostala još. To ostajanje još je zbližilo naša tela i dovelo do intime kakvu nisam imao u životu a i ona je bila zadovoljna
