Živim s verenikom par meseci, nikad nisam bila ljubomoran tip, nisam ni sada jer imam poverenje i nikad nisam posumnjala u njega ali kad god je došla moja sestra ja sam imala neki bezveze osećaj da ih ostavim same, ne zbog njega već zbog nje. Kad god se on skloni u kuhinju da uzme
ili ostavi nešto, ona trci za njim da baci žvaku ili bilo sta i zapricava ga nasamo u kuhinji, grli, do diruje, kad je prespavala kod nas da ne bih bila sama jer on radi i noćnu smenu, tražila je na njegovom jastuku da sp va, on ujutru nam je skuvao kafu i kupio doručak ona je istrcala u veš majci bez b usa sve vreme se nešto na injala, g zzzila I pričala kako je savršen muž kako mora da nadje nekog kao on itd. Uvek svima
priča kako je on mnogo lep, mnogo dobar, imam još hiljade primera. Stvarno tu nešto nije okej s njene strane toliko da je i on počeo da izlazi iz kuće kad čuje da treba da dodje i nalazi neke izgovore da se ne sretne s njom, mislim da je i on to primetio, ne znam sta da mislim
