Sestričina mi na telefonu instalirala igricu Pou (ono govance, koje hraniš, kupaš, igraš se sa njim), i ja kao lud svaki dan ulazim u igricu da ga nahranim, žao mi ga.
Osećam se kao najgora majka na svetu. Nekad mi je mrsko presvući dete, dati mu da jede, jer imam previše obaveza i kad sednem treba mi 3 sata da ustanem. Kad padne ili kad plače nekad nemam reakciju nikakvu, bukvalno kao da mi je svejedno. Nekad samo prodjem pored njega. Nekad ga ne poželim uopšte. A tek mu je godinu dana. Žao mi je što nisam kao ostale mame koje su srećne sa svojom decom, ali ja jednostavno ne osećam tu povezanost sa svojim detetom. Prvo mi je svejedno, pa posle me uhvati krivica, jede savest i bude mi žao, i tako u krug. Ne znam kako da pomognem sebi.
