Posvađam se sa devojkom u mom stanu i ona mi kaže “Noćas spavaj na kauču”. Rekao sam joj da gleda suviše filmova i da ide kući. U šoku sam jer je htjela da mi naređuje gdje da spavam u mom spostvenom domu.
Moj dečko ne može imati najbolju drugaricu, niti neko blisko druženje sa ženskom osobom. Možete me osuditi koliko hoćete, ali to je moj stav i boli me uvo. Nisam nenormalna toliko, pa da mu ne dozvoljavam da ima drugarice i kontakt sa ženskom osobom, ali čim bi primetila neko prisnije druženje, ćao, nema drugarice. Ili ja, ili ona. Meni to nije normalno i kraj. Ma da se druže 20 godina, ne interesuje me apsolutno. Šta, trebam da trpim prilepka koji će da zabada nos u moju vezu i da mi ne dozvoljava da imam privatnost sa osobom koju volim? Beži bre, neće da može. Zamislite još i da je zaljubljena u njega, pa da ga huška protiv mene i pravi spletke? Ne dolazi u obzir, kao što rekoh. Kome ne smeta, neka izvoli, kod mene to nikad neće imati prolaz.
