Koleginica je bila definicija ambicioznog radnika koji živi za posao i firmu. To joj je bilo sve u životu, posvetila ga je firmi, besprekorno obavljala posao i ubijala se od istog, dobijala silne pohvale od nadređenih, mogu slobodno da kažem da je mnogo doprinela uspehu i ugledu firme. Zaposleni kao ona je san svakog šefa. A onda odjednom doživi srčani udar i umre, što je bio šok za sve s obzirom da je bila mlada i zdrava. Znate koliko im je trebalo da je zamene? Dva dana. Nakon dva dana došla je nova zaposlena na njeno mesto, a ona kao da nikada nije postojala. Prošlo je godinu dana a nje se niko više ni ne seća niti je pominje, a zadužila je firmu svojim radom i uspesima. Sada tako hvale i uzdižu koleginicu koja je na njenom mestu. Jezivo je koliko smo lako zamenjivi i koliko se ne isplati lomiti se oko posla i firme. Čim odeš više se niko ne seća ni da si postojao, a kamoli šta si sve uradio.
