Jedan dečko mi je govorio koliko mu se sviđam, da sam zanimljiva, duhovita, kako sam tip osobe baš za njega i kako bi volio da izađemo na piće. Delovao je kao da je iskren i kao da mu se zaista dopadam kao osoba. Pre nego što smo trebali da izađemo na sastanak on mi pošalje sliku penisa i pita me da li bih mu ljubila penis kada se vidimo.. U nijednom momentu nismo razgovarali o seksu ili bilo čemu seksualnom. Do sastanka nije došlo i blokiran je.
Živim i radim u Americi, gde sam ostao po završetku studija. U Srbiju dolazim jednom u godini ili u dve godine. Prijatelji mi prebacuju da je to jer ja sad ne volim svoju zemlju i grad i sl. To nije tako. Jako patim što nemam više onaj moj život u Srbiji, u Beogradu tačnije, gde sam rođen i odrastao i proveo najlepši period života. Ali ne mogu ja doći i raditi u laboratoriji nekoj za 600-700 evra naspram mog rada na fakultetu i naučnom centru u gradu gde živim i gde dobijam 4.500 evra platu plus moj angažman na fakultetu na doktorskim studijama. Prema njihovom mišljenju, ja trebam doći i sav svoj trud i energiju uloženu i desetine hiljada dolara plaćene školarine dati u tu laboratoriju u Beogradu i tako ostati do kraja života, jer sam patriota i ne trebam ići iz moje zemlje, koja mi inače ne može pružiti egzistencijalne uslove za opstanak. Nije samo do para, već tu nedostaje i poštovanje i neko da ceni tvoj rad…..Voleo bih čuti drugačije, ali realno mišljenje…
