Slavili smo porodično, pili, igrali, u 00h izađli da ispalimo vatromet posle smo čestitali jedno drugom Novu godinu i tada sam poljubio svastiku i odglumili kao da se ništa ne dešava. Negde ujutru, pre zore, žena je zaspala ja sam ostao budan sa svastikom
bili smo u alkoholisanom stanju. Prišao sam joj i poljubio, ona mi je šapnula da me želi više nego ikad. Brzo smo se sklonili u wc tamo smo se š vili… tog dana kao da ništa nije bilo… samo smo se gledali i ćutali onda sam čuo da je ženi rekla
da ima kondilome i da mora kod gine ologa. Zanima me da li se oni mogu izlečiti ili ću celi život morati da se borim sa tim vir som? Da li neko ima slična iskustva, pišite
Samo 2 minuta. Toliko dugo nisam obraćala pažnju, bilo je dovoljno. Dobila sam poruku u vezi posla, pročitala je, razmislila šta da odgovorim. Pustila sam mu ruku da bih odgovorila, poslednji put da sam je držala ali nisam znala. Istrčao je na bulevar. Imao je 4 godine. Sada kada se prisjećam tog dana ta dva minuta djeluju kao vječnost, tada su prošla kao 2 sekunde. Sve se tako brzo desilo. Znam da je bilo 2 minuta jer je poruka stigla u 11:48, a odgovorila sam u 11:50 i tog trenutka je auto naglo zakočilo na bulevaru ispred mene. Nisam znala šta se desilo par sekundi, zamišljala sam da bi tako nešto bilo bučnije. Možda zvuk sirene vozača, zvuk udaraca. Ali nisam ništa od toga čula. Dovoljno je bilo 2 minuta da mi se svijet sruši. Ne znam zašto ovo pišem.
