Muž, običan seljak, pošten, s dobrom seoskom reputacijom i lošim…Udala sam se sa nekih 30 godina, ali ne iz ljubavi ili materijalne koristi, nego da sakrijem svoju prošlost. Naravno da nisam bila neki kriminalac, nego sam se do udaje previše je la, što bi rekao naš narod, nije me je o samo onaj koji nije pitao. U malom mestu je to problem. Nisam je čki staž stekla u selu, već u gradu dok sam studirala i prve 3-4 godine dok sam radila u jednoj firmi. Joj, što je bilo dobrih je ča u toj firmi. Svi oženjeni, pa je je ina bila naša tajna. Znala sam da uvek mogu računati na bar jedan ku c u svako vreme, a često, bogami, i na više. I uopšte me nije zanimalo koliki su im ku evi, bilo je bitno da me je u. Skoro svakom muškarcu u firmi sam uzela meru
Pozlilo mi je pred spontani pobačaj. Bili smo u većem društvu na slavi (muževa familija i prijatelji) rekla sam mužu da mi nije dobro i da polako krenemo kući. Ni on, niti žene koje su tu bile nisu me shvatili ozbiljno, ispala sam razmažena trudnica. Izašla sam ispred kuće da se nadišem vazduha i malo dođem sebi, jer sam imala neizdrživu vrtoglavicu, mučninu i krenuo je neki braon sekret, međutim desilo se da sam pala u hipotermiju, bila je zima. Mužev drug je jedini primetio da mi nije dobro i izašao je posle 10min da vidi kako sam, alarmirao sve i muž me je odvezao u bolnicu gde sam te noći izgubila bebu. Zahvalna sam tom čoveku što je jedini imao ljudskost u sebi da reaguje i vidi da li sam ok. Sad se ženi i ja ću mu biti venčana kuma jer sam ga upoznala sa mojom tetkom. Imaju 40+ godina, oboje su godinama sami i želim im svu sreću ovoga sveta. Srećna sam što će moja tetka imati normalnog i dobrog muža.
