U zgradi imamo fine komsije, jedna porodica ima dva sina i cerku, za starijeg sina sam siguran da je gej – feminiziran, veoma kulturan i lep decko. Uvek lepo porazgovaramo, u liftu, hodniku, gdegod se zadesimo. Jedan dan smo u ulazu imali akciju odnosenja starih stvari, bilo nas je dosta. Tu je bio i on, tada sam saznao da je student medinice, druga godina, 20 godina u tom trenutku. Da skratim pricu, dogovorio sam sa njegovim caletom i bratom da dodju do mene jedan dan jer sam im
pricao o nekim plakarima u mom stanu koje bi i oni da naprave. Dosli, videli, popili kafu/sok, onda su cale i mladji otisli na trening a stariji je ostao (da izmeri dimenzije plakara). Opet nas dvojica neka lagana prica, gde je on bio malo otvoreniji. U jednom trenutku je otvoreno rekao – komsija cenim sto me ne izbegavate nego otvoreno prihvatate ovakav kakav jesam. Prvo mi je bilo slatko sto mi persira jer sam stariji desetak godina a drugo pitao sam – Kakav to? Kaze pa volim muskare a to se kod nas ne voli i izbegava. Ja kazem lep mlad pametan i dobar, sta te briga. Na kraju dodam treba da uzivas
Dečko je raskinuo sa mnom jer sam dok je on spavao izbacila iz kuće njegovog psa. Nerviralo me to pseto, sve mi se motao oko nogu a i psima je mesto napolju. On je poludio kada je čuo šta sam uradila jer nema ogradu oko kuće i plašio se da psa ne udari auto. Vikao je na mene kao neki bolesnik. Rekla sam mu da se momentalno izvini i da se dovede u red ili ja idem kući. Nastavio je da urla na mene pa sam otišla. Kasnije mi je poslao poruku u kojoj kaže da nije trebao da viče na mene ali da je najbolje da raskinemo?? Da li je moguće da zaista ima takvih ljudi koji životinju stavljaju ispred svih ostalih??
