Imala sam drugaricu, doživljavala je kao sestru. U srednoj školi se dosta promijenila, postala je “svakakva”, spavala sa starijim muškarcima, pušila, pila, ali meni je i dalje bila moja drugarica i nije mi smetalo što je takva. Često je i mene nagovarala da se obesčastim, da svoju nevinost dam nekom od starijih, iskusnih muškaraca. Govorila je da imam 16 godina i da je davno vrijeme bilo za to, da ću se bolje razvijati, da ću uživati, jer je kako kaže uživanje zagarantovano. Odbijala sam svaki put. Imala sam 17 godina kada me je pozvala sebi u stan, ništa posebno, svakodnevno smo išle jadna drugoj, ali taj dan ću pamtiti dok sam živa. Kada sam došla bilo mi je čudno jer su sa njom bila još dva mušharca, oko 30-ak
godina su imali. Pili smo kafu, zezali se i nisam ni slutila šta će da mi se desi. Rekla mi je da više nemože da živi sa tim da sam ja još uvijek ne ina i da za moje dobro to mora promijeniti. Sjedila je u svojoj fotelji, a ovi mo ci što su bili sa nama su ustali i na ilno, bez mog odobrenja počeli sa mene skidati odjeću, odupirala sam se koliko sam mogla, ali ništa nisam mogla postići
Otac mi je alkoholičar. Zbog toga nikad nisam imala sretno djetinstvo. Živimo prosječno, mama, otac, sestra i ja (obje smo maloljetne). Međutim, otac SVAKI DAN konzumira alkohol, najmanje 2-4L popije svaki dan. I naravno, onda postane nervozan, sve mu smeta, galami, psuje, svađa se s nekim od ukućana ( najčešće sam to ja ili mama). Najljepše mi je kad nisam kući, a kada sam u kući pod stresom sam stalno. Ljubav od oca nikad nisam imala, alkohol je njegova jedina ljubav. Depresivna sam i nesretna dugi niz godina. Jedva čekam da se odselim.
