Ispovijesti

Bilo je to vjenčanje moje sestrične i njenog zaručnika

Bilo je to vjenčanje moje sestrične i njenog zaručnika, odjosno budućeg muža, i to vjenčanje ne bi bilo ništa posebno da je bilo kao i svako drugo vjenčanje. No ovo vjenčanje nije bilo takvo. Dok smo bili u crkvi i gledali kako govore sudbonosno da, ja sam pored vidio jednu preslatku curu. Ona je bila jedna od djeveruša, nosila je rozu dugu haljinu i krem štikle i bila je lijepo našminkana. Kad sam ju vidio znao sam da moram pričati s njom.

Otišli smo u salu gdje se održavala svadba. Tamo smo jeli i održavali tradiciju stvari koje se rade na svadbi. Mlada i mladoženja su hranili jedno drugo tortom, ondy ples s mladenkom, bilo je i bacanje podvezice kao i buketa cvijeća. Kada je mlada bacila buket ona ga je uh tila. Kada je mladoženja bacao podvezicu, nisam se trudio, podvezica je sama pala meni u ruke. Kao što običaj biva, morali smo plesati zajedno. Ja nažalost ne znam plesati i to je ona vidjela, rekla je da ju samo gledam u oči i pra im njezin korak, to sam i učinio. Nakon plesa otišli smo van i pričali o svemu. Kroz priču sam doznao da nema dečka, ali mi je i rekla nešto ćemu sam se mogao samo nadati.

Pitanje za muškarce i kako su oni rešili sledeću situaciju. Živim sam već godinama i sve mi je optimizivoano prema mojim potrebama. Znam, razmažen sam verovatno po mišljenju većine ali logika je da ako sam već sebi sve sam obezbedio i imam jedan život, zašto bih se mučio ako ne moram. I sada bi bio red da devojka dođe da živimo zajedno, ali mene to užasava. Narušava mi komfor i čini me neraspoloženim. Nisam klinac da bi se žrtvovao zarad seksa jer mi je to sporedna stvar. Zarađujem mnogo, radim od kuće, sve sam sam stvorio i ne vidim nikakav benefit od zajedničkog života koji mora biti pun kompromisa i problema koje žene uvek vuku sa sobom. Nisam neki švaler, jednostavno volim mir, tišinu i ne, ne želim decu. Sve radim sam, čistim, spremam, kupujem tj nemam potrebe da se grebem o tuđ rad, vreme ili novac. Šta raditi, koliko je normalno da se trpi? Ja bih ovako mogao doživotno i jedino me je strah samoće kad omatorim a to se sada u punoj snazi čini daleko.

Related Articles

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Back to top button
Close