Ispovijesti

Najveći blam u životu, doživela sam u autobusu

Naime, lepo letnje vreme, obuikla sam suknjicu, autobus je bio prepun i nisam mogla lepo da uhvatim rukohvat, autobus je zakočio (nalazila sam se između onih sedišta koja gledaju jedna prema drugima) i u tom trenutku ja sam pala na jednog dečka, tačnije, sela sam mu u krilo, a haljina se podigla. Ljudi moji, ja ne mogu da vam opiše kako sam se ja tada osećala kakav blam me je pojeo. Moja majka ima švalera već 5 godina, ja saznala prošle godine.

Najbolji drug i ja smo prije tri godine imali strašnu nesreću. Nije se izvukao. Osjećao sam krivicu iako nisam bio kriv. Smirila me riječima ‘Nisi ti pisao sudbinu, nisi je ti mogao ni promijeniti.’ Tad sam je zavolio još više i još jače poželio da zauvijek ostane uz mene. Danas je tačno godina dana kako je više nema. Ne prođe dan da ne pomislim na nju, na život koji smo planirali. Sad znam da se sudbina nije mogla promijeniti, ali mi silno nedostaje. Nedostajaće dok živim.

Radim kao učiteljica i supruga sam upoznala na roditeljskom sastanku. Prišao mi je i rekao: “Ja sam Milošev stric, došao sam na roditeljski, jer njegovi roditelji nisu mogli da dođu, pa sam ja došao”. Bio je: prelep, visok i krupan sa prelepim plavim očima, i mojih godina. Kulturan, duhovit, pun samopouzdanja. Kad me je nešto pitao na roditeljskom, zbunila sam se i mnogi roditelji su se nasmejali. Sutra mi je Miloš doneo crvenu ružu, a on je došao po Miloša u školu i tražio mi je broj. Prošlo je deset godina od tada, sedam godina smo u braku i imamo dvoje dece.

Related Articles

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Back to top button
Close