Ispovijesti

Moja starija sestra je rano ostala udovica, muž joj poginuo u saobraćajnoj nesreći

Živjela je preko 10 godina sama, nije željela da se viđe sa drugim muškarcima, voljela je svog muža i bila mu vjerna iako je on već davno otišao sa ovog svijeta. Gledala sam je kako pati i u jednom trenutku mi je priznala da sve može da izdrži, ali da joj toliko treba muškarac u krevetu da naprosto zbog toga ludi. Navraćala sam je da sebi nađe nekoga, ali za to nije željela ni da čuje. Govorila sam joj da platimo nekom momku, ali ni to nije željela, boji se da se ne pročuje. Tada sam se dosjetila kako da pomognem mojoj sestri i sjetila sam se nekih scena iz filmova za odrasle, otišla sam u trgovinu ONIH igračkica da bih.

Nakon 40 godina života, shvatio sam da je u životu veoma bitno manje trošiti. Sad će svi misliti da sam lud, ali da objasnim. Za mene, zdravlje je najbitnije na svetu. Ako se puno troši, znači da puno mora i da se zaradi, što dalje znači više rada, više iscrpljenosti, više razmišljanja, više stresa, a manje zdravlja. Nije ovo nikakvo odsustvo od ambicije, već samo čuvanje zdravlja i sreće. Kao mlad sam vijao novog mercedesa. Ali, šta će mi to? Meni treba auto da se prevezem od tačke A do

tačke B i da radi, da se ne kvari. Sa manje posla, mogu biti i zdraviji, a i više vremena posvetiti porodici i deci. Naravno pričam o normalnim uslovima života. Lepa je priča o avionima, kamionima i ambiciji, ali to je sve klopka kapitalizma. Ne treba mi to. Nikad mi nije ni trebalo. Ali, mladost, nezrelost… Sreća pa sam ovo shvatio u 40toj, nisam čekao još 20-30 godina kao neki. Ispunjen sam svojim životom. Igram se sa decom, volim svoju ženu, volim svoj skroman prosečan normalan posao. Srećan sam.

 

Related Articles

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Back to top button
Close