Ispovijesti

Svakog prolećnog dana kad idem prosetati ili u kaficu obucem helanke da me muškarci gledaju mlada sam

Neki dan šetam uz tržni centar napravila sam jos jedan krug samo da bi mi opet gledali u pozadinu, i eto problema, jedan ćovek oko 40 godina sedeo je u kaficu kada sam ja prolazila onda je ustao sa stola i krenuo da me prati, stigla sam ispred zgrade i na ulazu dok sam utkljucavala vrata pljusnuo me po dupetu i pobegao… tako sam bila ponosna na sebe što privlačim svakog muskarca da jedva cekam da izadem iz kuce i da me opet gledaju, ali kada dodu blize meni plasim se da mi ne naprave nesto. Kada dodem kuci mislim si zasto jos nisam hodala da me gledaju.

Šta o meni govori činjenica da mi je svaka bivša prijateljica “zla”? Znam da niko ne vidi kada je problem u njemu ali ja stvarno ne znam šta sam pogrešno radila u izboru prijateljica. Ja sama nisam kao one – stvarno želim svima dobro, ne ogovaram, ne zanimaju me tuđi životi, iskreno se radujem tuđem uspjehu, uvijek sam tu za njih kao podrška, trudim se da razumijem sve i svakoga. A one nakon 2-3 god. druženja pokažu svoje pravo lice (ili ja tek tada shvatim). Ne poštuju me, lažu, koriste za usluge, ogovaraju drugima, indirektno ismijavaju, osuđuju. Kada ni kroz razgovor ne mogu to s njima da riješim onda prekinem svaki kontakt. A njih uopšte nije briga. Možda nemam kičmu i stav pa me gaze do kraja. Možda jer nemam novca, utjecajne roditelje, nisam lijepa ni zgodna, ne sređujem se posebno, introvertna sam. Ili samo ne znam sa ljudima?

Related Articles

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Back to top button
Close